Агенција за реституцију предложиће следеће недеље измене Закона о рехабилитацији којима би било спречено да директни починиоци ратних злочина у Другом светском рату буду судски рехабилитовани из процесних разлога – на пример, због тога што не постоји потпис или печат на неком од докумената из процеса.

То за “Блиц” потврђује и директор Агенције Страхиња Секулић. Циљ ових измена био би да се у случајевима оних за које је утврђено да су починили убиства током рата, спречи да буду рехабилитовани због процесних пропуста у њиховим тадашњим суђењима. На тај начин би било спречено и враћање имовине њиховим наследницима.

Припадницима окупационих снага, према Закону о реституцији, имовина не може да буде враћена. Пред Агенцијом за реституцију до сада је било свега шест захтева наследника директних починилаца ратних злочина. До сада није донета ниједна одлука у таквим случајевима, а ако се усвоји предлог Агенције, о таквим предметима неће се ни одлучивати.

Историчар: Закаснела идеолошка реакција

Историчар Бојан Димитријевић, међутим, у томе види покушај заустављања процеса рехабилитације, али и реституције уопште. Оцењујући да Агенција за реституцију није компетентна да тражи измене Закојна о рехабилитацији, он истиче да би усвајање оваквих измена створило услове да свака нова власт која дође мења закон по сопственом нахођењу

– Свако онда може да дође и да мења закон како хоће и онда ћемо се вртети у круг – каже Димитријевић за “Блиц”.

У судским и несудским одлукама после рата било је, према његовим речима, доста пропуста.

– Доносити неки нови законски оквир који ће то после 70 година да реши, личи ми на закаснелу идеолошку реакцију и можда страх државе да се не упусти даљи у повраћај имовине – каже Димитријевић.

Реституција не зависи од рехабилитације

С друге стране, ни сама рехабилитација не мора да значи да ће некоме имовина да буде враћена. Сам Секулић је више пута истицао да рехабилитација и реституција нису укрштени процеси, односно да рехабилитација није предуслов за доношење одлуке о враћању имовине.

Агенција, наиме, може још док траје поступак нечије рехабилитације да донесе одлуку о томе да се његовим власницима не враћа имовина. Најпознатији је случај Милана Недића, чија рехабилитација још није окончана, али је Агенција већ одлучила да наследници председника квислиншке владе Србије не могу да рачунају на имовину која му је одузета после рата.

У образложењу одлуке из јуна ове године, наводи се да је неспорно да је Недић на највишу функцију у цивилној власти постављен искључиво од стране немачких власти и да се влада на окупираној териотрији није могла формирати без воље и подршке окупатора. Неспорно је и да је он на функцији остао до 4. октобра 1944, до пред сам крај окупације – у време злочина над становништвом Србије.

“Самим чином прихватања тако значајне функције, и доласком на њу уз подршку и сагласност окупатора, а пре свега остајањем на високој функцији до краја окупације, те чињенице да је могао да је обавља искључиво под условима и критеријумима које је постављао окупатор, произилази да је Недић представљао припадника окупационих снага. Самим тим његови наследници немају законског основа за повраћај имовине. Закон о враћању одузете имовине и обештећењу прописује да то право нема лице које је било припадник окупационих снага, ни његови наследници”, наводи се у решењу.

У процесу реституције до сада је враћено 5.284 објеката – 3.867 пословних простора, 684 стана, 733 зграде – чија је укупна површина већа од 371.000 квадратних метара. Враћено је и 215 хектара неизграђеног грађевинског земљишта, 3.966 хектара шума и 14.316 хектара пољопривредног земљишта.

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here