С времена на време, у јавности, српској и хрватској, појавило би се нешто чиме би они мање стручни покушали да поткрепе своје тврдње о томе да је велики проналазач био пођеднако поносан на „своје српско порекло и хрватску домовину“

Теслина животна прича се завршила на Божић 1943. Никола Тесла, у 86. години живота, већ дуго становник хотела Неw Yоркер (из собе коју је плаћао Вестингхаус излазио је редовно до цркве и да храни голубове) на Менхетну, преминуо је у соби 3327. Његово тело ће пронаћи собарица Елис Монаган, која је ушла у собу иако је на вратима стајао знак „До нот дистурб“. Елис је позвала хитну помоћ, и медицински техничар Х. W. Вембли установио је смрт. Теслини остаци су првобитно однесени у погребно предузеће Френка Kемпбела, а шта се с њима даље десило, и шта тек треба да се деси, о томе Срби никако да се сложе…

Теслино порекло и име нису били спорни ни 1931. године када је био на насловној страни Тајма. Али, с времена на време, у јавности, српској и хрватској, појавило би се нешто чиме би они мање стручни покушали да поткрепе своје тврдње о томе да је велики проналазач био пођеднако поносан на „своје српско порекло и хрватску домовину“, и да је у ствари све време био искључиво Југословен или само – космополита. Тако се на друштвеним мрежама на таласе, као недавно, поведе полемика да ли је он икада изричито говорио о свом пореклу као српском, па је недавно као доказ у некој хрватско-српској или српско-хрватској полемици (опет) цитирано Теслино писмо Владку Мачеку у којем велики научник говори како је „пођеднако поносан на своје српско порекло и хрватску домовину“. Довољно да се (опет) усталасајунационалистички духови на мрежама.

Посебно поменути телеграм који је послао из чувеног „Њујоркера“, 26. маја 1936. годне, у Загреб др Влатку Мачеку има свој контекст. Писмо тадашњем вођи опозиције, а касније творцу Бановине Хрватске, а онда и потпредседнику у Влади Kраљевине Југославије, било је пре свега љубазна захвалност за телеграм који је стигао у хотел „Њујоркер“ дан раније.

Цело Теслино писмо одговора од 26. маја гласи: „Хвала на много циењеној честитки и почасти, једнако се поносим мога србског рода и моје хрватске домовине, живели сви Југославени“, у потпису: Никола Тесла. Цео контекст схвата се читањем првог писма, а не само Теслиног одговора. Дан раније, 25. маја 1936. године, др Мачек упутио је честитку Николи Тесли, насловљену на његов дом у хотелу „Њујоркер“. У том писму, на које је Тесла одговорио са „пођеднако поносан на своје српско порекло и хрватску домовину“, др Мачек му пише:

„Великом сину народа србског а домовине Хрватске, вођи човјечанства у борби са природом честита у име хрватскоганарода, др Влатко Мачек“, 25. маја 1936. године. Тесла је у одговору цитирао део Мачековог телеграма. Свакако, он никада није крио да је космополита, чак ни кад је позивао на борбу Уједињених народа против нацизма. Али и тада је потенцирао своје порекло.

У писму „својој браћи у Америци“, априла 1942. године, говорећи да ће се у тој години одлучити судбина свега света и да снаге зла окупљене око Хитлера морају бити уништене – а сам неће дочекати њихов пораз јер ће умрети у јануару следеће године – говори о борцима у Југославији и поручује им да „због тога, браћо и сестре, као најстарији Србин, Југославен, Американац наше крви у Сједињеним Државама…“ треба пружити подршку снагама које се боре против нацистичке пошасти и одазвати се позиву председника САД Френклина Рузвелта.

„Kолику душевну снагу, чврсту одлуку, непрестрашеност и јуначство имали су они наши још неразвијени дечаци кад су, пред немачким пушкама радосно клицали: ‘Ми смо српска деца. Пуцајте.'“ У истом писму „браћи“ Тесла истиче да се не сме распиривати мржња против „своје браће“. „Нераздружива је судбина Срба, Хрвата и Словенаца у Старој Постојбини, ма шта непријатељ покушао да ради“, испод чега је ставио свој потпис.

Чињеница да је Тесла рођен у Смиљану у Лици не говори многобез историјског контекста: била је то гранична област Аустријског царства које је од 1867. прерасло у Аустроугарску монархију, а Смиљан је од 1918. био у саставу државе Југославије и тек од проглашења независности државе Хрватске 1991. постао њен део. За свог живота је Тесла био држављанин Аустрије, па од 1867. Аустроугарске, а од 1891. држављанин САД. У етничком и религиозном смислу био је православни Србин, а тако је и заведен по рођењу и по смрти, опело је држао српски прота у Њујорку.

 

 

 

Недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here