Православни богословски факултет је увео трећи уписни рок, као никад до сад. Но и поред више од 20 буџетских места нема превише заинтересованих за упис на овај факултет.

Поред вицкасте објаве на Фејсбук страници, којом је заиста привучена пажња интернет публике, и епископ Браничевски Игњатије Мидић је преко Јутјуб канала ТВ Храм додатно позвао “заинтересоване” за упис на Православни богословски факултет, детаљно објашњавајући шта се све изучава на том факултету и које су његове предности.

Коментари на Фејсбук страници су такође били шаљиви али уједно се кроз њих могло уочити да нешто не штима на Православном богословском факултету.

Шта је прави узрок незаинтересованости младих и “младих у души” за Православни богословски факултет?

Да ли је то, као и у већини случајева немогућност благовременог запослења, или пак нешто друго?

Спекулације да је свему допринео пораст атеизма су глупе и бесмислене јер статистике заправо показују пораст броја верника а не атеиста, нешто друго је ипак у питању.

СПЦ последњих месеци управо по питању кадрова, тј професора на ПБФ има озбиљне проблеме. Синод је донео одлуку којом удаљава два професора са овог факултета због неправославних ставова. Један од њих је владика Максим чија је епархија у Америци и који је негодовао због овакве одлуке Синода. Либерални медији су се потрудили да додатно отежају позицију СПЦ због овакве одлуке Синода, конфронтирајући је са Универзитетом у Београду и позивајучи се на аутономију Универзитета.

Део верника СПЦ не гледа благонаклоно на наставни програм, методе и тематику која се изучава на ПБФ. Нарочито конзервативнији верници сматрају да је на ПБФ, од како је враћен под окриље Универзитета, нарушена православност и да су студенти од којих касније бивају свештеници и вероучитељи ближи духу протестантизма и католицизма.

Ипак, по свему судећи биће да је материјални тј финансијски фактор пресудан. У готово већини епархија се налази у просеку по 50 дипломираних теолога који годинама па и деценијама чекају на запослење при цркви. Многи од њих су се у међувремену преквалификовали, завршавајући курсеве програмирања или неки други факултет.

Зашто је СПЦ односно ПБФ довео у овакву позицију своје свршене студенте, то је питање које већина њих, с правом поставља, а на које не добија одговор.

Зашто је примано на студије више студената него што је СПЦ потребовала кадрова?

Да ли је ПБФ ту ради професора, њихових плата и привилегија или због потреба студената и цркве?

Млада генерација која је стасала за студије, коју данас након неколико генерација од Миленијаласа зову генерацијом “Z”, је ослобођена романтике и идеализма, и веома чврсто стоји у рационализму и прагматизму. Тој младој генерацији је немогуће продати мачку у џаку, а опет старије генерације поучене искуством претходних ма били и “млади у души” имају сличне ставове и гледишта као и генерација “Z”. Једноставно речено – нико не жели да изгуби 4, 5 или више година на студијама које му заузврат неће обезбедити могућност запослења и егзистенције. Или како се то данас сатирично каже: “Нико неће да буд поп на бироу”.

ПБФ ће се морати озбиљније потрудити уколико не жели да ускоро остане без студената, ова доскочица са “младима у души” јесте симпатична али не решава проблем.

Патриот

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here